Negde između poslednje rečenice koju izgovorimo u staroj godini i prve misli koju pomislimo u novoj, postoji tišina. Kratka, nečujna, ali snažna. Traje samo par sekundi, često je ni ne primetimo, jer oko nas sve treperi – muzika, svetla, ljudi, smeh. A ipak, u toj tišini se sabira sve. Ona je ta koja nas preseca. Koja nas vraća sebi. Koja nas pita: „Jesi li spreman da ostaviš iza sebe sve što ne želiš da nosiš dalje?“
Zato Nova godina nije samo proslava. To je simbol. Nije ni oduvek bila spektakl – nekada se dočekivala uz sveću, tiho, u krugu porodice. Danas su gradovi obasjani reflektorima, muzika odjekuje do jutra, ljudi plešu po ulicama. I sve to je lepo. Sve to je život. Ali ispod svega toga, i dalje postoji ona ista potreba – da se nešto zatvori i nešto novo otvori.
Nije važno gde si – u luksuznoj sali, na planini, u kafani, u stanu sa dvoje ljudi. Važno je da ti trenutak ima smisla. Da si ga izabrao. Da znaš zašto si baš tamo. Jer kada ta ponoć dođe, a dođe brzo, nećeš imati vremena da razmišljaš. Samo ćeš osetiti. Da li je to što si želeo? Da li si se uskladio sa sobom?
Ljudi često biraju doček kao što biraju garderobu – po tuđem ukusu, po slici, po očekivanjima. A zaboravljaju da Nova godina nije događaj za publiku. To je lična stvar. I ako to sebi dozvoliš – nećeš pogrešiti. Možda nećeš imati najskuplju večeru, možda nećeš biti najbliži bini, možda nećeš ni pevati – ali bićeš u miru. A to se ne meri novcem.
Zato, kad god da počneš da razmišljaš o dočeku, postavi sebi jednostavno pitanje: „Kako želim da se osećam te noći?“ Sve drugo će doći samo. Pravo mesto, pravi ljudi, pravi tempo. I to nije slučajnost – to je iskrenost prema sebi.
Beograd, i svi drugi gradovi koji sjaje te noći, samo su pozornica. Ti si taj koji piše scenario. I što više pišeš srcem, veća je šansa da ćeš doživeti nešto što se pamti. Nešto što ne možeš da prepričaš, ali možeš da nosiš u sebi.
Jer doček nije samo kraj. On je prostor između dve tišine. I u njemu se krije mogućnost da promeniš pogled, tempo, pravac. Makar na kratko. Makar na tu jednu noć.